Koliko su turbulencije zaista opasne: statistike, rute iz Srbije i saveti za putnike

Beograd–Podgorica, septembar 2024. Pilot najavljuje sletanje, a onda se vreme naglo pogoršava. Avion počinje da se ljulja nošen vetrom i putnici pomišljaju na najgore.

Sve se ipak dobro završilo: pilot majstorski izvodi „go-around“ manevar, nakon čega avion dvadesetak minuta kruži iznad Podgorice, a zatim se bezbedno vraća u Beograd.

Dramatične situacije izazvane turbulencijom su retke i zato o njima pišu novine.

Svejedno, svako od nas bi se u ovoj situaciji zapitao: da li su turbulencije opasne?

Evo objašnjenja, statistika i saveta kojih se možete setiti kada se avion zatrese.

Ključne informacije

• Ozbiljne povrede usled turbulencije statistički su retke – približno jedna na milion letova.
• Bezbednost leta zavisi od toga kako su avion, pilot i putnici pripremljeni za turbulencije.
• Sigurnosni pojas je najvažnija zaštita putnika – ne odvezujte ga bez preke potrebe.
• Strah od letenja može da učini turbulenciju mnogo ozbiljnijom nego što ona objektivno jeste.
• Nijedna ruta nije stalno turbulentna, već na to utiču vremenski uslovi, mlazne struje i reljef.

Koliko su turbulencije opasne za avion i putnike?

Za avion – veoma retko. Za putnika koji nije vezan – mogu biti.

• Tresenje, ljuljanje ili osećaj propadanja u kabini ne znače da je konstrukcija aviona ugrožena.
• Putnički avioni projektovani su tako da izdrže opterećenja koja nastaju pri naletima vetra i turbulenciji, čak i kada ona dugo traje. Bez toga avion ne može biti sertifikovan.

Isto to je objasnio i Božidar Bratuljević iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije:

– Božidar Bratuljević, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije

Bratuljević je povodom pomenutog leta Beograd–Podgorica za RTS napomenuo i da tokom 40 godina rada nije doživeo opasnu turbulenciju, niti zna za kolegu koji jeste.

Ali za putnike u kabini turbulencija ipak predstavlja rizik, naročito ako nisu vezani.

• Ako putnik ne ispoštuje znak za vezivanje pojasa kada avion uđe u turbulenciju, može doći do povreda – snažno ljuljanje Vas može izbaciti iz sedišta i izložiti riziku od udara.

Koliko često turbulencije izazivaju ozbiljne povrede?

Većina povreda povezanih sa turbulencijom se događa upravo kada putnici nisu na svojim mestima ili nisu vezani, navodi Agencija EU za bezbednost vazduhoplovstva (EASA).

• Takve povrede su srećom retke: od 2009. do 2024. godine na redovnim komercijalnim letovima u SAD zabeleženo je 207 ozbiljnih povreda izazvanih turbulencijom.

• U ovom periodu se u SAD godišnje povredilo najviše 10 putnika – od 704 miliona, koliko ih je te 2009. bilo na domaćim i međunarodnim letovima – i 20 članova kabinskog osoblja.
• U analizi NTSB-a za period 2009–2018, samo jedan od 26 ozbiljno povređenih putnika je bio vezan, a 17 putnika je bilo povređeno zbog nevezanog pojasa.

Najugroženiji su stjuardi i stjuardese jer veliki deo leta provode stojeći i prolazeći kroz kabinu. Između 2009. i 2018. 79% ozbiljnih povreda pretrpelo je upravo kabinsko osoblje.

Najmanja šteta načinjena je samim avionima – u 95,5% od 111 američkih avionskih nezgoda povezanih sa turbulencijom u ovom periodu avion nije pretrpeo nikakvo oštećenje.

Let Vam je odložen više od 3 sata ili otkazan? Proverite da li Vam AirAdvisor može dobiti naknadu.Proverite svoj let

Šta su turbulencije i zašto nastaju?

Najjednostavnije rečeno, turbulencija je neujednačeno kretanje vazduha kroz koji avion leti.

Kada se vazdušne struje kreću različitim brzinama ili pravcima, podižu se, spuštaju ili nailaze na prepreke, avion se pomera zajedno sa njima.

Vi to osećate kao podrhtavanje, ljuljanje ili kratko propadanje.

Turbulencije mogu nastati na nekoliko načina:

• Kada letite blizu olujnih oblaka, gde uzlazne i silazne vazdušne struje mogu biti veoma snažne, često nastaje termalna turbulencija ili konvektivna turbulencija.
• Na nebu ne mora biti oblaka da bi se avion iznenada zaljuljao. Turbulencija vedrog neba (CAT) javlja se visoko iznad zemlje, kada se susedni slojevi vazduha kreću različitim brzinama ili pravcima. Ovo se često dešava u blizini mlaznih struja (jet stream).
• I planine menjaju tok vazduha, stvarajući planinske talase i turbulenciju sa zavetrinske strane.
• Postoji i vrtložna turbulencija (wake turbulence) koju stvara drugi avion dok tokom leta iza sebe ostavlja dva vrtloga vazduha.

Mogu li piloti da predvide i izbegnu turbulencije?

Često mogu, ali ne baš sve i ne uvek precizno.

Piloti pre poletanja dobijaju meteorološke prognoze i informacije o područjima u kojima se očekuje turbulencija.

Ovi podaci se tokom leta ažuriraju u skladu sa informacijama kontrole letenja i izveštajima aviona koji su istom zonom prošli pre njih.

Tu je i meteorološki radar u avionu, o kojem je govorio i Božidar Bratuljević iz DCV-a prilikom analize leta Beograd–Podgorica.

Zašto su onda neke turbulencije nepredvidive?

• Radar pomaže pilotima da uoče nepovoljne vremenske zone i izaberu bezbedniji prolaz, ali ne može da vidi svaku turbulenciju.
• On prvenstveno detektuje padavine i vremenske sisteme povezane sa njima, pa je ponekad slep za turbulenciju vedrog neba koja se pojavljuje bez oblaka i padavina.

Šta pilot radi kada avion uđe u turbulenciju?

Ako postoji mirnija alternativa, pilot može da promeni visinu ili deo rute da bi zaobišao turbulentno područje.

Istovremeno se uključuje znak za vezivanje pojaseva. Kada je turbulencija jaka, kabinska posada prekida posluživanje i smešta se na sedišta, uz obavezno vezivanje.

Pilot ne mora da sleti po svaku cenu ako se uslovi pogoršaju tokom prilaza aerodromu.

To je bio slučaj i na letu Beograd–Podgorica, kada je pilot izveo redak „go-around“ manevar koji se viđa u samo 0,1% do 0,3% letova.

Promena visine, zaobilaženje nevremena ili, u ovom slučaju, povratak na polazni aerodrom ne pokazuju nestručnost pilota.

Upravo suprotno: to su odgovorne odluke kojima pilot izbegava nepotreban rizik.

Koliko su turbulencije česte?

Blaga turbulencija je sasvim uobičajeni deo letenja.

To svakako ne znači da ćete jače ljuljanje osetiti na svakom letu. Situacije u kojima turbulencija dovodi do ozbiljnih povreda su veoma retke, što pokazuju i statistike.

Na kojim letovima iz Srbije možete očekivati turbulenciju?

S druge strane, ne postoji pouzdana javna statistika koja bi pokazala, na primer, na koliko letova iz Beograda ili Niša možete da očekujete turbulenciju.

To bi bilo teško izmeriti s preciznošću jer ista ruta danas može biti potpuno mirna, a sutra turbulentna. Sve zavisi od položaja mlaznih struja, oluja i drugih atmosferskih uslova.

Ipak, na nekim destinacijama geografija i lokalni vremenski uslovi povećavaju mogućnost da osetite turbulenciju.

• Dobar domaći primer su letovi za Crnu Goru – posebno Tivat. Ka crnogorskom primorju letite preko Dinarskog planinskog područja, a sam Tivat se nalazi u neposrednoj blizini masiva Lovćena i Vrmca, gde planinski reljef može uticati na strujanje vazduha.
• Druga grupa su letovi ka alpskom području, do Ženeve, Ciriha ili Milana. Ženeva se, na primer, nalazi neposredno uz Alpe. Kada jak vetar prelazi preko planinskog masiva, ponekad stvara talase u atmosferi i turbulenciju koja se oseća i na velikoj visini.
• Sama po sebi, nijedna destinacija nije dobar pokazatelj kakav Vas let čeka. Ne postoji destinacija na kojoj se sa sigurnošću može reći da neće biti turbulencije, niti destinacije poput Tivta ili Ženeve treba izbegavati zbog mogućeg ljuljanja – jer ga možda uopšte i ne bude.

Šta možete da uradite kada avion uđe u turbulenciju?

Ako ste posebno osetljivi na turbulencije – naročito ako Vam ljuljanje u kabini izaziva mučninu ili napade panike – rezervišite sedište u srednjem delu aviona, približno iznad krila.

Na ovim mestima se turbulencija najmanje oseća jer se avion kreće oko svog centra težišta.

Podjednako je važno šta radite kada turbulencija počne:

• Vežite se čak i ako je znak ugašen – turbulencija se ponekad javlja bez upozorenja pa pilot može uključiti znak za vezivanje sa malim zakašnjenjem.
• Sigurnosni pojas postavite nisko preko kukova, ne preko stomaka, i zategnite ga uz telo.
• Ne idite do toaleta i ne otvarajte odeljke za prtljag, već ostanite na mestu dok posada ne kaže da je ponovo bezbedno kretati se kabinom.
• Sklonite predmete koji mogu da polete ili padnu.
• Slušajte posadu, čak i ako Vam let u tom trenutku deluje mirno. Pilot možda zna nešto što Vi ne znate.

Ako osetite nalet panike, udahnite kroz nos, a zatim polako izdahnite, brojeći do 5 i pri udahu i pri izdahu. Ne forsirajte duboke udahe – cilj je da disanje postane mirno i ravnomerno. Ako Vam se ovakva iskustva ponavljaju i strah od letenja Vam otežava putovanja, pročitajte i naš detaljan vodič kako prevazići strah od letenja.

Mogu li turbulencije da izazovu kašnjenje ili otkazivanje leta?

Turbulencija može da produži putovanje, ali nije čest razlog za otkazivanje leta.

Mnogo je češće deo širih nepovoljnih vremenskih uslova (oluje ili jakog vetra) zbog kojih pilot menja rutu ili visinu, čeka povoljnije uslove za sletanje ili se vraća na polazni aerodrom.

Upravo se to dogodilo na letu za Podgoricu koji smo spomenuli na početku: posada je odustala od sletanja, sačekala da vidi da li će se uslovi poboljšati, a zatim se vratila u Beograd.

Na kraju je let od 50 minuta trajao skoro 2 sata, a putnici nisu ni stigli na destinaciju.

Piloti zbog nepovoljnih uslova ponekad produžavaju rutu. Ako iznad aerodroma besni oluja, avion može biti preusmeren na drugi aerodrom, a kompanija pri polasku može i da otkaže let.

Šta ako Vam je let otkazan ili zbog nevremena kasnite nekoliko sati?

• Iako u određenim situacijama imate pravo na naknadu, nepovoljne vremenske prilike smatraju se vanrednim okolnostima i oslobađaju avio-kompaniju te vrste odgovornosti.
• Ali ako Vam prevoznik kao razlog kašnjenja navede „vremenske uslove“, za svaki slučaj proverite šta to konkretno znači – i da li je to izgovor ili pravi razlog kašnjenja ili otkazivanja.

Ako je Vaš let odložen, otkazan ili prebukiran u poslednje 3 godine, možda imate pravo na naknadu do 600 evra.Proverite svoj let

Da li turbulencije postaju češće zbog klimatskih promena?

Istraživanja pokazuju da neke vrste turbulencije postaju češće – naročito CAT – jer klimatske promene utiču na razlike u temperaturi i brzini vetra u gornjim slojevima atmosfere.

Koliko je ova promena velika? Studija Univerziteta u Redingu analizirala je atmosferske podatke od 1979. do 2020. godine i ustanovila promene na tački iznad severnog Atlantika:

• Jake turbulencije vedrog neba povećale su se za 55%.
• Umerene turbulencije su takođe u porastu – za 37%.
• Slično je i sa blagim turbulencijama, koje su veće za 17%.

Sličan trend je zabeležen i na više prometnih ruta u Evropi i Bliskom istoku.

Uprkos tome, turbulencije koje mogu da izazovu ozbiljne povrede i dalje su retke, i za putnike pravila ostaju ista: vezivanje pojasa, slušanje posade i ravnomerno disanje.