Koliko brzo leti putnički avion (i kako brzina utiče na trajanje rute i kašnjenje leta)

Jelena Dinić

Autor:  Jelena Dinić

11 minuta čitanja

Poslednje ažuriranje:  28 avgust 2026

Prosečan mlazni putnički avion (dakle onaj kojim iz Srbije putujete na more, skijanje ili u city break destinacije) leti brzinom krstarenja od približno 800 do 900 km/h – čak sedam puta brže od najveće dozvoljene brzine na auto-putu i do tri puta brže od Formule 1.

Ključne informacije:

• Na letovima iz Srbije brzina zavisi od tipa aviona: ATR 72 leti oko 510 km/h, dok Airbusovi, Boeingovi i Embraerovi mlaznjaci uglavnom dostižu 800–870 km/h.
• Brzina veća od 1.000 km/h na ekranu obično je posledica vetra u leđa, a ne nadzvučnog leta.
• Vreme navedeno u rezervaciji uključuje više od samog leta između poletanja i sletanja.
• Deo početnog kašnjenja može se nadoknaditi tokom puta, ali se pravo na naknadu određuje prema kašnjenju na konačnom odredištu.

Brzina krstarenja: zlatna sredina komercijalne avijacije

Dok krstarite vazduhom, krećete se brzinom od 800–900 km/h.

Avion u fazi krstarenja za samo jedan minut pređe oko 13 do 15 kilometara, a za jednu sekundu preleti dužinu dva fudbalska terena ili četiri do pet olimpijskih bazena.

Naravno, brzina krstarenja zavisi od tipa aviona, njegove mase, visine, vremenskih uslova i cost indexa avio-kompanije – odnosa između cene vremena i cene goriva.

Kolika je brzina aviona pri poletanju i sletanju?

Putnički mlazni avion se od piste najčešće odvaja pri brzini od približno 240 do 290 km/h, što zavisi od modela i mase aviona, kao i dužine piste, temperature i vetra.

Pri sletanju je brzina slična ili nešto niža. Na primer, Airbus za A320 navodi završnu prilaznu brzinu od oko 132–136 čvorova ili 244–252 km/h pri maksimalnoj težini.

Koji je najbrži putnički avion koji je ikada leteo?

Najbrži putnički avion ikada napravljen bio je sovjetski Tupoljev Tu-144, koji je dostizao približno Mach 2,15 ili 2.300 km/h. Bio je prvi nadzvučni avion kojim su leteli putnici, nešto brži od čuvenog Konkorda, ali je njegova karijera bila izuzetno kratka: obavio je svega 55 putničkih letova.

Mnogo poznatiji Konkord leteo je dvostruko brže od zvuka, brzinom od 2.160 km/h, odnosno Mach 2,04. Put od Pariza do Njujorka prelazio je za manje od 3,5 sata, naspram današnjih 8 sati. Leteo je više od 25 godina, nakon čega je povučen zbog visokih operativnih troškova.

Danas nema nadzvučnih putničkih letova, ali nekoliko projekata pokušava da ih vrati. Kompanija Boom Supersonic razvija avion Overture, projektovan za 64 do 80 putnika i brzinu od Mach 1,7, kojim bi let između Njujorka i Londona mogao da traje oko 3 sata i 40 minuta.

Brži od najbržih putničkih aviona: Američki vojni avion SR-71 Blackbird bio je mnogo brži od Tupoljeva i Konkorda. Dostizao je više od 3.500 km/h, ali je njegov sonic boom na tlu bio slabiji jer je leteo na znatno većoj visini.

Koliko brzo lete avioni koje koriste putnici iz Srbije?

Iz Srbije povremeno lete i Boeing 787 Dreamliner i Boeing 777 koji krstare brzinama oko 900 km/h i spadaju u najbrže avione koji se mogu videti na našem nebu. Kompanije poput Qatar Airways-a ih kod nas ponekad koriste u periodima visoke potražnje i vanrednih rotacija.

Zašto putnički avioni ne lete brže od 800–900 km/h?

Moderni avioni poput Airbusa A320 mogu da lete nešto brže od svoje uobičajene brzine krstarenja, ali bi to povećalo potrošnju goriva – kao i cene karata. Zato avio-kompanije biraju ekonomičnu brzinu koja pravi najbolju ravnotežu između trajanja leta, potrošnje i troškova.

Prema računici zasnovanoj na podacima EUROCONTROL-a, uskotrupni avion poput ovog na kratkoj ruti Beograd–Beč može da potroši oko 3.200 do 3.800 litara goriva, odnosno 50 do 60 punih automobilskih rezervoara, a preveze do 180 putnika – znači, 18–21 litar po putniku.

Zemaljska i vazdušna brzina: kako da tumačite brojke na ekranu i aplikacijama

Uobičajene brzine krstarenja od 800–900 km/h odnose se na stvarnu brzinu aviona kroz vazdušnu masu, dok ekrani u kabini i aplikacije za praćenje leta prikazuju zemaljsku brzinu.

• Zemaljska brzina pokazuje brzinu aviona u odnosu na tačke na Zemlji.
• Vazdušna brzina je brzina kojom se avion kreće kroz vazdušnu masu.

Koju brzinu gledate na Flightradar24?

Kada pratite let preko aplikacija poput Flightradar24, na ekranu vidite zemaljsku brzinu aviona (ground speed) i visinu leta.

Zašto ekran u kabini nekada prikazuje više od 1.000 km/h?

Ova razlika je naročito primetna na dugim i prekookeanskim letovima.

Ako ikada budete imali priliku da iz Njujorka direktnom linijom letite za Beograd, na ekranu ispred Vašeg sedišta ćete možda primetiti da se avion kreće brže od 1.000 km/h u odnosu na Zemlju, iako kroz vazduh i dalje letite uobičajenom podzvučnom brzinom od 800 do 900 km/h.

U pitanju su mlazne struje (jet stream) koje se na visini uglavnom kreću od zapada ka istoku, i letovima iz Severne Amerike prema Evropi mogu da obezbede snažan vetar u leđa.

U suprotnom smeru čeoni vetar može da smanji zemaljsku brzinu i produži putovanje. Zato let od Beograda do Njujorka može trajati i oko sat vremena duže od povratnog leta.

Mlazne struje i ubrzanja od preko 1.000 km/h čekaju Vas i na drugim letovima – srešćete ih i ako zimi letite iz Beograda za Dubai ili dok se vraćate iz Londona ili Pariza.

Let Vam je odložen više od 3 sata ili otkazan? Proverite da li Vam AirAdvisor može dobiti naknadu.Proverite svoj let

Zašto avion koji leti 850 km/h ne prelazi 500 km za 35 minuta?

Ako avionom Air Serbia-e idete od Beograda do Beča, prosečna brzina krstarenja je oko 850 km/h. Vazdušna udaljenost između ove dve tačke iznosi 490 km, što znači da bi u Švehat trebalo da sletite za oko 35 minuta. Zbog čega je onda vreme leta na karti oko sat i po?

Zato što avion ne leti krstarećom brzinom tokom čitavog putovanja.

Najpre taksira od parking pozicije do piste. Posle poletanja postepeno ubrzava i penje se do planirane visine, a pred odredištem ponovo usporava tokom spuštanja.

Kada je vazdušni prostor opterećen, kontrola letenja može da produži putanju aviona ili ga privremeno uvede u proceduru čekanja – što trajanju leta dodaje nekoliko minuta. Kruženje iznad Srema ili Banata često je samo deo normalnog prilaza beogradskom aerodromu.

Odakle dodatni minuti u redu letenja?

Zamislite još jednom da putujete iz Beograda za Beč. Na karti jasno piše da na Švehat stižete u 12:15. Međutim, kapetan preko razglasa najavljuje sletanje u 12:00.

Moguće je da ste imali povoljan vetar, kraću rutu ili manje čekanja, ali deo razlike često potiče i od vremenske rezerve koja je već ugrađena u red letenja.

Avio-kompanije u zvanični red letenja uračunavaju takozvani „tampon period“ (buffer time) i trajanju leta dodaju oko 15 do 30 minuta za nepredvidiva kašnjenja.

Ovi dodatni minuti služe i kao zaštita od neočekivanih zastoja – bilo da je u pitanju gužva na pisti u Beogradu, sporije odleđivanje krila zimi ili jak čeoni vetar tokom leta. Na taj način prevoznici održavaju visoku tačnost i smanjuju verovatnoću da manji zastoji prerastu u kašnjenja.

– Anton Radchenko, stručnjak za prava putnika i osnivač kompanije AirAdvisor

Kako brzina leta utiče na Vaša prava u slučaju kašnjenja?

Za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za zakasneli let najvažnije je konačno kašnjenje na odredištu, a ne samo vreme polaska.

Prema Sudu pravde Evropske unije, vreme dolaska računa se od trenutka kada se otvore najmanje jedna vrata aviona i putnicima omogući izlazak, a ne od trenutka kada avion dodirne pistu ili stigne do parking pozicije.

Ako let potpada pod evropsku uredbu EU 261 ili odgovarajući srpski Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, kašnjenje od najmanje 3 sata na konačnom odredištu može doneti pravo na naknadu od:

Pravo nije automatsko u svakom slučaju. Ono zavisi od rute, avio-prevoznika i uzroka kašnjenja, a kompanija može biti oslobođena plaćanja naknade ako dokaže da su problem izazvali vanredne okolnosti koje nije mogla da izbegne preduzimanjem svih razumnih mera.

Određena putnička prava imate i pre isteka tri sata

• U zavisnosti od udaljenosti leta, prevozilac mora da ponudi obroke i osvežavajuće napitke kada očekivano kašnjenje dostigne dva, tri ili četiri sata.
• Ako čekanje traje najmanje pet sati, možete tražiti povraćaj novca za neiskorišćeni deo karte i, kada je relevantno, povratni let do početne tačke putovanja.
• Ako je polazak pomeren za naredni dan, avio-kompanija treba da obezbedi hotelski smeštaj i prevoz između aerodroma i mesta smeštaja.

Bez obzira na to koliko je brzo avion leteo, unesite podatke o letu u AirAdvisor kalkulator ako ste na konačno odredište stigli sa kašnjenjem dužim od tri sata. Naš tim će besplatno proveriti Vaš slučaj i utvrditi da li imate pravo na zakonsku novčanu naknadu.

Ako je Vaš let odložen, otkazan ili prebukiran u poslednje 3 godine, možda imate pravo na naknadu do 600 evra.Proverite svoj let

Autor:

Jelena Dinić, Autor sadržaja u AirAdvisor-u

Posao/Pozicija: Autor sadržaja fokusiran na istraživanje

Jelena Dinić ima 12 godina iskustva u pisanju temeljno istraženih tekstova za inostrane klijente. U svom radu se oslanja na pažljivu proveru izvora, tačnost podataka i jasno objašnjavanje složenih tema, posebno u oblastima turizma, SaaS-a, elektronske trgovine i B2B tehnologija.

• 

Nema odgovora